Scan barcode
A review by ljutavidra
Absent in the Spring by Mary Westmacott, Agatha Christie
4.0
Pa, ovo je bilo veoma tužno. :(
Iskreno iznenadila me je Agata. Valjda se izlizalo ono uzbuđenje koje su njene misterije donosile, i sad mi više odgovaraju ovi njeni drugi romani. Viđala sam da ih ljudi često opisuju kao "ljubavne", ali ovo je toliko daleko od toga. Da, ova knjiga možda jeste o raznim vrstama ljubavi, ili bolje rečeno nedostatku istih, ali definitivno nije "čiklit" ljubavni roman u pitanju.
Džoan Skudamor se vraća iz Bagdada za London. Išla je u posetu najmlađoj ćerki Barbari, koja sa mužem živi na Bliskom Istoku. Dok se Džoan vraćala, zadesila ju je nesreća; voz za Istanbul joj je pobegao, a drugi je kasnio zbog vremenskih uslova. Morala je da sedi nekoliko dana u "kući za odmor" i čeka voz. U sred pustinje i sa radnicima koji su jedva govorili engleski, Džoan je bila osuđena na to da sama sebi pravi društvo. A zatim je otvorila vrata nekim stvarima o kojima nije želela da razmišlja...
Roman koji ulazi u psihologiju jednog lika i to na takav način da imate osećaj da poznajete Džoan. Sigurno znate nekoga sličnog i sigurno ste se puno puta pitali kako takva neka osoba prolazi kroz život.
Ovo me je prijatno iznenadilo (mada po temi kako se uzme, jer me je roman neprijatno protresao pa sam se i sama koješta zapitala). Jedva čekam da pročitam i ostale "Merine" knjige.
Iskreno iznenadila me je Agata. Valjda se izlizalo ono uzbuđenje koje su njene misterije donosile, i sad mi više odgovaraju ovi njeni drugi romani. Viđala sam da ih ljudi često opisuju kao "ljubavne", ali ovo je toliko daleko od toga. Da, ova knjiga možda jeste o raznim vrstama ljubavi, ili bolje rečeno nedostatku istih, ali definitivno nije "čiklit" ljubavni roman u pitanju.
Džoan Skudamor se vraća iz Bagdada za London. Išla je u posetu najmlađoj ćerki Barbari, koja sa mužem živi na Bliskom Istoku. Dok se Džoan vraćala, zadesila ju je nesreća; voz za Istanbul joj je pobegao, a drugi je kasnio zbog vremenskih uslova. Morala je da sedi nekoliko dana u "kući za odmor" i čeka voz. U sred pustinje i sa radnicima koji su jedva govorili engleski, Džoan je bila osuđena na to da sama sebi pravi društvo. A zatim je otvorila vrata nekim stvarima o kojima nije želela da razmišlja...
Roman koji ulazi u psihologiju jednog lika i to na takav način da imate osećaj da poznajete Džoan. Sigurno znate nekoga sličnog i sigurno ste se puno puta pitali kako takva neka osoba prolazi kroz život.
Ovo me je prijatno iznenadilo (mada po temi kako se uzme, jer me je roman neprijatno protresao pa sam se i sama koješta zapitala). Jedva čekam da pročitam i ostale "Merine" knjige.