Scan barcode
A review by ljutavidra
Uncanny Valley by Anna Wiener
4.0
Zaboravila sam koliko sporije čitam knjige u fizičkom obliku.
Elem, o čemu se ovde radi? Autorka raskrinkava Silicon Valley, ali ne u smislu da je procurila neke informacije, već je sve njen lični doživljaj. Kao prava milenijalka kuka na sve i svašta, ali s pravom. Donekle sam stekla utisak da joj je ipak prijao taj ušuškani život u raznim startapima jer niko zdravorazuman ne bi proveo toliko godina u toj sredini a da mu se to ništa ne dopada. Razumem da nije znala ni ko je ni šta je, ali ima tu elemenata mazohizma, ako ćemo sad dublje da ulazimo u njenu natalnu kartu.
Muka joj je od samozadovoljnih CEO-a, CTO-a i drugih skraćenica, muka joj je od kolega programera, smatra da to što radi nema nikakvu vrednost, a onda kupuje skupe patike koje nijednom nije obukla. Kupila ih je samo zato što su ih svi nosili.
Neću da lažem, na par mesta sam se prepoznala i zgrozila. Ali za razliku od autorke, shvatila sam kad je to okruženje postalo toksično i kad mi se pružila prilika, napustila sam sve to na (nadam se) donekle civilizovan način. Da li žalim za tim? Možda ponekad; kolege su mi bile uglavnom kul, plata je bila fina, posao je bilo koliko toliko podnošljiv. Ali onaj najgori momenat je kad shvatiš da ti ljudi na kraju dana nisu porodica i nije im stalo do tebe. To je ono što je u prirodi startapova; na početku se svi družite i sve je super opušteno, a kasnije shvatiš da si se uljuljkao u neku nepostojeću ideju i onda se probudiš i shvatiš da to sve ipak nije onako kako si mislio.
To je na fin način prenela na papir i ova autorka i teško je u nekim segmentima ne poistovetiti se sa njenim razmišljanjima. Naročito deo kada je razbijala glavu u tome da ništa neće ostaviti iza sebe. Sve je na internetu, neopipljivo. Da li njen rad menja svet? Pa, i ne baš. I sve usputne komentare koje je dala na konto tehnologije i nedostatka žena u istom su pogodili metu.
Napisah i ja memoar sad, joj.
Pomešana osećanja, ali krajnja ocena 4.
Elem, o čemu se ovde radi? Autorka raskrinkava Silicon Valley, ali ne u smislu da je procurila neke informacije, već je sve njen lični doživljaj. Kao prava milenijalka kuka na sve i svašta, ali s pravom. Donekle sam stekla utisak da joj je ipak prijao taj ušuškani život u raznim startapima jer niko zdravorazuman ne bi proveo toliko godina u toj sredini a da mu se to ništa ne dopada. Razumem da nije znala ni ko je ni šta je, ali ima tu elemenata mazohizma, ako ćemo sad dublje da ulazimo u njenu natalnu kartu.
Muka joj je od samozadovoljnih CEO-a, CTO-a i drugih skraćenica, muka joj je od kolega programera, smatra da to što radi nema nikakvu vrednost, a onda kupuje skupe patike koje nijednom nije obukla. Kupila ih je samo zato što su ih svi nosili.
Neću da lažem, na par mesta sam se prepoznala i zgrozila. Ali za razliku od autorke, shvatila sam kad je to okruženje postalo toksično i kad mi se pružila prilika, napustila sam sve to na (nadam se) donekle civilizovan način. Da li žalim za tim? Možda ponekad; kolege su mi bile uglavnom kul, plata je bila fina, posao je bilo koliko toliko podnošljiv. Ali onaj najgori momenat je kad shvatiš da ti ljudi na kraju dana nisu porodica i nije im stalo do tebe. To je ono što je u prirodi startapova; na početku se svi družite i sve je super opušteno, a kasnije shvatiš da si se uljuljkao u neku nepostojeću ideju i onda se probudiš i shvatiš da to sve ipak nije onako kako si mislio.
To je na fin način prenela na papir i ova autorka i teško je u nekim segmentima ne poistovetiti se sa njenim razmišljanjima. Naročito deo kada je razbijala glavu u tome da ništa neće ostaviti iza sebe. Sve je na internetu, neopipljivo. Da li njen rad menja svet? Pa, i ne baš. I sve usputne komentare koje je dala na konto tehnologije i nedostatka žena u istom su pogodili metu.
Napisah i ja memoar sad, joj.
Pomešana osećanja, ali krajnja ocena 4.